Deviperizacija | Beograd | Srbija | EkoTim

Deviperizacija

ZMIJE
Karakteristike koje su značajne prilikom određivanja vrsta zmija su: obojenost zmije, proporcije tela (da li je zmija vitka/elegantna/ ili je robusno građena), oblik zenice, oblik pločica na glavi.

OTROVNICE:
Otrov zmijama služi prvenstveno za savladavanje plena, ali ima i probavnu, te odbrambenu funkciju. Sastav otrova je otpadak brojnih enzima, toksina i drugih proteina. Otrov evropkih otrovnica, viperida (uključujući poskoka i šarku), je prvenstveno hemotoksičan – razgrađuje krvne stanice i tkivo. Otrovni aparat je sastavljen od dviju otrovnih žlijezda koje proizvode otrov i injekcijskog sistema (izmenjeni zubi), a razlike postoje između porodica. Intenzitet trovanja zavisi od koncentracije otrova, veličine zmije, starosti i veličini plena (ili čoveka!), mesta ugriza i slično.

Poskok (Vipera ammodytes)
Poskok je vrsta zmije iz porodice ljutica. On je najopasnija i najveća evropska otrovnica. Naraste do 95 cm, a prosečna dužina poskoka je 50—70 cm. Izražen je polni dimorfizam koji se odlikuje u veličini jedinke. Mužjaci se od ženki razlikuju i u boji, tj. mužjaci su obično pepeljasto sivi, a samo ponekad sa dodacima žućkaste boje ili roze boje. Ženke su najčešće smeđe, bakrene ili bronzane boje. Zajedničko obeležje svih jedinki je tamno braon ili crna cik-cak pruga koja se proteže celom dužinom leđa. Jedinstvena karakteristika poskoka, po kojoj je lako prepoznatljiv, je „roščić” na vrhu nosa koji naraste do 5mm. Donja strana, inače kratkog repa, prebojena je kod jedinki oba pola žutom, crvenom ili svetlo zelenom bojom. Voli suva, kamenita, brdovita područja s retkim biljnim pokrivačem. Nije karakterističan za šume, ali ako ga se tamo pronađe, to su većinom krajevi šuma ili čistine. Takođe se može pronaći na mestima vezanim uz ljude poput farmi i vinograda.

poskok

Šarka (Vipera berus)
Otrovnica prosečne dužine tela oko 55cm, obično do 65cm, a retko do 90 cm. Šarka je zdepasta i spora, veoma kratkog repa, okrugle i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Boja jako varira, od potpuno svetlih primeraka sa slabo izraženom cik-cak prugom na leđima do potpuno crnih primeraka kod kojih cik-cak pruga nije vidljiva. Većina jedinki ipak ima izraženu cik-cak prugu duž čitavih leđa, tamniju od osnovne boje. Pruga je kod nekih jedinki razlomljena. Nalazimo ih na raznim vrstama staništa: livade, kameniti obronci brda, rubovi šume, kamenolomi, obale reka, jezera. U južnoj Evropi nalazimo je ili u močvarnim krajevima ili na višim nadmorskim visinama.

sarka

Planinska šarka (Vipera ursinii macrops)
Najmanja evropska zmija otrovnica, najveći primjerci dosežu veličinu od 55 cm, međutim, u pravilu su mnogo manje. Telo im je kratko i zdepasto, mužjaci su uglavnom svetlo sivi sa izraženom cik-cak leđnom prugom, dok su ženke uglavnom smeđe-žućkaste sa nešto manje izraženom cik-cak leđnom prugom. Živi u planinskim područjima, iznad 1500m n/m u južnim područjima Srbije, južnim delovima Hrvatske, Bosne, Crne Gore i u severnoj Albaniji.

planinska_sarka

Neotrovnice i poluotrovnice:
Osim navedenih vrsta postoji celi niz zmija koje se zbog svoje obojenosti menjanju za otrovnice. Za njih je karakteristično da prilikom ugriza teško mogu čoveka zahvatiti otrovnim zubima koji se nalaze posve pozadi u gornjoj čeljusti. Osim toga crnokrpica je prilično mala zmija čiji je otrov potpuno bezopasan za ljude, a i čeljust im je vrlo mala, te ne mogu zahvatiti otrovnim zubima čoveka. Iako i vrlo teško može zahvatiti čoveka otrovnim zubima njegov ugriz može biti neugodan, otrov izaziva bolove, otoke i ponekad povišenu temperaturu, ali u kratkom vremenu prolazi bez posledica.

planinska_sarka planinska_sarka

Lažna šarka (Coronella austriaca)
Prosečno naraste do 75 cm, retko preko 80 cm. Uglavnom su sivkasto, smeđkasto ili crvenkasto obojene. Na leđima su dva reda tamnih (najčešće smeđih) pega, a iza glave su malo veće mrlje, često u obliku malih "rogova" ili krune. Od nosa preko oka prema vratu prolazi tamna pruga. Trbuh je crvenkast, narandžast, siv ili crnkast, nekad sa pegama. Zbog obojenosti se često menja sa šarkom (Vipera berus), ali nema cik-cak liniju, vitkija je i nema grebenaste ljuske. Voli relativno suva staništa sa puno sunca, ali ih se može naći i na nešto vlažnijim mestima. Izbegava velike vrućine. Nije penjačica, ali se može "verati" po gustom niskom grmlju.

planinska_sarka

Belouška (Natrix natrix)
Prosečno naraste do 75 cm, retko preko 80 cm. Uglavnom su sivkasto, smeđkasto ili crvenkasto obojene. Na leđima su dva reda tamnih (najčešće smeđih) pega, a iza glave su malo veće mrlje, često u obliku malih "rogova" ili krune. Od nosa preko oka prema vratu prolazi tamna pruga. Trbuh je crvenkast, narandžast, siv ili crnkast, nekad sa pegama. Zbog obojenosti se često menja sa šarkom (Vipera berus), ali nema cik-cak liniju, vitkija je i nema grebenaste ljuske. Voli relativno suva staništa sa puno sunca, ali ih se može naći i na nešto vlažnijim mestima. Izbegava velike vrućine. Nije penjačica, ali se može "verati" po gustom niskom grmlju.

planinska_sarka

Stvaranje ekoloških uslova za otklanjanje opstanka gmizavaca u naseljima i turističkim naseljima
Kako bi se smanjila prisutnost zmija u naseljima potrebno je stvoriti uslove koji što manje pogoduju njihovom načinu života. Potrebno je smanjiti broj mesta na kojima se mogu sakriti zmije i/ili njihov plen, zatim je moguće obaviti dodatnu deratizaciju nakon uređenja okoline kako bi se uklonio njihov plen sa tog područja. Zapuštene površine u naseljima u neposrednoj blizini kuća potrebno je urediti, isto kao i održavati urednim dvorišta i vrtove – npr. redovno kositi; ukloniti hrpe kamenja, otpada, građevinskog materijala (crepovi, cigle….), najlon, daske i tome slično. Domaćinstva koja žele mogu nabaviti i mačku kao kućnog ljubimca – naime one su veliki lovci i u pravilu dvorišta sa mačkama imaju puno manje poseta zmija od ostalih dvorišta.

U podrumima i skladišnim prostorijama potrebno je zatvoriti sve ventilacione otvore npr. gustom plastičnom mrežom (kakva se koristi za komarce), te sanirati, odnosno, začepiti sve ostale rupe i procepe kroz koje bi zmije mogle ući. To uključuje i otvore široke samo 0,5cm jer zmije, pogotovo mlade, mogu prolaziti kroz izrazito uske otvore.

U slučaju da je zmiju otrovnicu potrebno ukloniti iz naseljenog područja (npr. dvorišta, blizina vrtića i sl.) potrebno je zvati stručnjake, odnosno osobe koje imaju iskustva i vešte su u baratanju otrovnicama. Naime, ako se njima rukuje nestručno i bez odgovarajuće opreme (zaštitne rukavice, štap za zmije) vrlo je velika mogućnost ugriza. Ako ste u potpunosti sigurni da zmija nije otrovnica možete je ukloniti i sami. Pomoću štapa (za svaki slučaj) se zmija može pridignuti sa zemlje i u platnenoj vreći koju treba dobro zatvoriti (čvrsto zavezati) odneti na prirodnu lokaciju u blizini naselja, u park šume i sl.

Sanacijsko preventivne radnje i postupci za otklanjanje neželjenih kontakata – prevencija Pravilno postupanje u slučaju susreta sa zmijom
Najveći broj ugriza zmija događa se kada ljudi uđu u direktni fizički kontakt sa zmijom, bilo namerno ili nenamerno.

Saveti kako izbeći neugodne susrete za vreme boravka na mestima gde je moguća prisutnost otrovnica:

  1. nositi visoke cipele – čizme
  2. čvrsto hodati (može pomoći i lupanje štapom po tlu) – zmije nemaju uši već osećaju vibracije tla
  3. za odmaralište birati pregledna mesta, a izbegavati blizinu grmlja,gomila kamenja ili granja i sl.
  4. oprez pri branju gljiva i sl. – korisno je štapom proveriti grmlje u kojem se bere
  5. oprez pri radovima u polju
  6. gledati kuda se hoda i paziti gde se hvata rukama; poskok se ponekad penje po drveću i grmlju, a poseban oprez je potreban i ako se penje po stenama
  7. ne hvatati zmije – ugrizi su uglavnom posledica odbrane!!

PRI SUSRETU SA ZMIJOM: Bez panike. Ne dovoditi se u kontakt sa životinjom i ne izazivati ne biste trebali pokušavati ubiti, uhvatiti ili odgurnuti zmiju! Ako je zmija uočena na vreme (to je pre nego što se nagazilo na nju ili je se primilo rukom) ne bi trebalo biti nikakvih problema. Otrovnice su svakako opasne za čoveka, ali je i čovjek itekako opasan za njih. Ljutice – viperide nisu posebno brzo zmije, a pri susretu sa opasnošću obično se ponašaju tromo (neće brzinski odjuriti poput nekih drugih vrsta), već najčešće zauzimaju preteći stav, upozoravaju na svoju prisutnost siktanjem i polagano se povlače. Svrha ovakvog ponašanja je upozoravajuća, kako bi se potencijalna opasnost održala na odstojanju dok se ljutica povlači na sigurno. Takvo ponašanje je prisutno i kod nekih zmija neotrovnica. Ono što u tom slučaju treba uraditi jeste:

  • nikako se ne približavati zmiji
  • održati udaljenost između zmije i sebe od barem 50 cm
  • držati zmiju na oku
  • zaobići zmiju ako je to moguće
  • ako ne, pričekati da se zmija skloni!

Zmije ne mogu skakati, a ljutice ne mogu ni puzati brže nego što čovek može trčati. Domet ugriza koji ljutica može dostići izbacivanjem prednjeg dela tela iznosi najviše koliko je životinja dugačka. Prema tome, na udaljenosti od 1 metra od otrovnica, ista nikako ne može nauditi ako joj se ne približavamo. Osim toga, da bi zmija odapela prednji deo tela, mora ga prvo napeti, približavanjem glave telu i savijanjem prednjeg dela tela u obliku slova S. Ako se uoči ovakvo ponašanje kod zmije to je krajnje upozorenje i pogrešan trenutak da joj se pokuša približiti. Ako se zmija počela odmicati, treba pričekati da ode. Ako se zmija ne pomera, a ne može se zaobići, dobro je lupati nogom ili štapom po tlu. Naime, zmije su gluve , ali osećaju vrlo dobro vibracije tla.

Primena repelenata
Repelenti se apliciraju na području koje se želi zaštititi od prolaska zmija. Njihovo delovanje vremenom slabi, te se posle određenog vremena moraju ponovo aplicirati. Delovanje repelenata se zasniva na vrlo osetljivim njušnim receptorima zmija koje izbjegavaju tretirana područja. Apliciraju se različiti repelenti I primena je različita kod pojedinih vrsta, mada zavisi i od vremenskih uslova primene.